Komete

    To su neobicna nebeska tela, koja postaju vidljiva tek kada se priblize Suncu. Neke komete su tada vidljive i golim okom, pa je njihova pojava vec vekovima izazivala ne samo poseban interes, vec i strah. U molitvama starih naroda molilo se za izbavljenje od cume i kometa. Komete se, po izgledu i kretanju, toliko razlikuju od ostalih nebeskih tela da se sve do kraja 16. veka smatralo da su ona zemaljska - atmosferska pojava. Svaku kometu mozemo pratiti samo na malom delu njene putanje, dok se ona nalazi u blizini Sunca i Zemlje.

Slika 1	Na kometi razlikujemo sredisnje zgusnjenje koje je obicno sjanije i naziva se jezgro komete, i maglinu koja ga okruzuje i naziva se koma (slika 1). Jezgro i koma zajedno cine kometinu glavu, koja je glavni deo svake komete. Glava komete ima u precniku 50000 - 100000 km. Iz kometine glave produzuje se maglicasti pramen, koji se naziva kometin rep, a moze da bude raznih oblika i velicina.

    Komete se krecu po izduzenim elipticnim i parabolicnim putanjama oko Sunca. Otkrivaju se na 2 - 3 astronomske jedinice pa se dalje prate teleskopom ili vizuelno.Sto su blize Suncu, komete brze menjaju svoj oblik. To je jedna od njihovih osnovnih karakteristika. Kometin rep lezi u ravni njene putanje i uvek je okrenut na suprotnu stranu od Sunca (slika 2).

Slika 2

Kada kometa predje perihel, ona pocinje polako da se "gasi", rep joj se smanjuje i iscezava. Udaljujuci se ona postaje maglicasti objekat koji se posle izvesnog vremena ne moze registrovati ni najjacim raspolozivim instrumentima.

    Komete nisu retka pojava. Svake godine se teleskopom mogu posmatrati 6 - 10 kometa. One se, najcesce, pojavljuju neocekivano i za astronoma. Po obliku putanje komete delimo na periodicne i neperiodicne. Perioda obilaska ovih kometa oko Sunca moze biti nekoliko hiljada godina, a i sasvim kratka - oko tri godine. Od 600 do sada proucenih kometa oko 100 ima periode krace od 200 godina. Sve periodicne komete pripadaju suncevom sistemu. 

    Od kometa sa kratkim periodom najpoznatija je Enkeova kometa. Ona je otkrivena 1786. god. i ima periodu 3.3 godine. 

    Komete su najveca tela naseg sistema, ali imaju izuzetno malu masu. Zbog toga su to tela neobicno male gustine. Njihova masa se odrdjuje posredno. Zapazeno je da nijedna kometa, ma koliko blizu da je prosla, nije izazvala poremecaje ni u kretanju planeta ni njihovih satelita. Zemlja je prolazila kroz repove kometa bez ikakvih vidnih efekata. Zbog toga se smatra da je gornja granica za masu komete 10 na -6 Zemljine mase. 

    O periodu kometa danas se zna mnogo vise nego ranije, dok se o njihovom poreklu jos uvek malo zna. Jezgro komete cini konglomerat zaledjenih gasova, vode i, verovatno, metana u kombinaciji sa cesticama prasine. Priblizujuci se Suncu, ova "prljava, zaledjena grudva" pocinje da isparava i obrazuje maglicastu atmosferu gasova i prasine - komu, koja se kasnije izduzuje u rep. Kometin rep nastaje pod dejstvom cestica i zracenja Sunca. Sunce jonizuje molekule iz kome, koji zatim jednim slozenim mehanizmom obrazuju jonizovani kometin rep. Pritisak Suncevog zracenja deluje na cestice prasine iz kome i one bivaju "oduvane" na suprotnu stranu od Sunca. Sto je kometa bliza Suncu, to je njen rep duzi (slika 3).

    Nije poznat mehanizam pomocu koga kometa moze da popuni masu koju izgubi formirajuci rep i koju dalje ostavlja rasejanu duz putanje. To znaci da kometa ima konacan zivot. Kolicina mase se u jezgru progresivno smanjuje. Zapazeno je smanjivanje mase narocito kod kratkoperiodicnih kometa.

    Kraj zivota komete ne znaci potpuno iscezavanje njenog materijala. Rasejani materijal koji je ostao (krupnije i sitnije cestice) produzava da se krece po istoj orbiti, samo vise ne svetli. Primecuje se samo ako Zemlja presece takvu orbitu. Tada se manifestuje kao meteorski pljusak. Ako se ostaci komete ravnomerno rasture po orbiti, onda je kometa zaista prestala da postoji kao nebesko telo.

    Pocetak strane

    Autori:  Dragoljub Sevic i Mirceta Arsic

Optimizovano za IE 4 i rezoluciju 800x600.

Novi Sad, novembar 1999.